To znači, druga reč je elektron, a čuli ste li ikada ovu reč? Elektroda, elektroda je fiksni deo, i to više nego što se može reći da je to žica kroz koju prolazi struja do mnogih stvari. Zato je glavni sastojak koji se koristi u mnogim naučnim eksperimentima i tehničkim poslovi. Glavni sastojci elektrode Cu CuSO4 su samo dva: bakar (skraćeno označen kao Cu) i bakarska sulfat (skraćeno označen kao CuSO4). Da, Cu | Elektroda CuSO4 je veoma važna jer nam kaže kako u nauci, odnosno Nauci?; posebno hemiji, fizici pre nego što dodemo do biologije!
Elektrokemija je jedno od zanimljivih polja u nauci. Elektrolit (rešenje ili topljenje koje vodi struju) prodje elektrokemijskom reakcijom, tj. reakcijama koje se dešavaju pod uticajem električnog trenutka. Važnost elektroda Cu CuSO4 u elektrokemiji sastoji se uglavnom iz: praćenja koliko energije protiče kroz određeni obim tečnosti. Takav proces je postao poznat kao elektrokemijska analiza. Što, svojim putem, pomaga naučnicima da razumeju kako kemikalne reakcije proizilaze u tečnosti. Dublji uvid u procese poput ovih omogućava istraživačima da čine nove otkrića i unapređuju postojeće tehnologije.
Аналитичке технике су оне које истражују разне материјале и обично имају сложеније алгоритме за обраду података које научник мора да примени. Коришћење електрода Cu CuSO4 може бити посебно корисно у многим од ових истраживања. На пример, могу се користити за одређивање концентрације иона присутних у течности. Честице су мале наелектрисане молекуле које могу значајно изменити профил суспензије. То је потенциометријско мерење. У другом режиму такође се користи електрод Cu/CuSO4 за откривање тешких метала у uzorku. То је што је анодна стрипинг волтаметрија. Хемија се ослања на чињеницу да одређени иони метала прилипе на електроду, а затим можете измерити колико их постоји склоњувањем их поново.
U okviru ovog rada, obloženja nisu ništa više od tanakih slojeva između barem dva različita materijala od kojih se koristimo. Elektroda Cu CuSO4 može biti staklena laminirana za najbolji performans. Od svih ovih obloženja, grafen čini se najbližim zamena za stvarne primene i u suštini je jedan sloj širen po x dimenziji od 2-dimenzija (ekrani imaju širinu, visinu. x = 1) sa medovnikastim ugljenik atomima. Ovo je veoma posebna osobina grafen-a ili bolje rečeno tajna nego na bilo kojoj primeni — uzorak je anoniman — da se posmatra značajno poboljšana električna vodljivost kada naplatite Cu na svoju elektrodu kao Cu/CuSO4 referentnu elektrodu a zatim se ovo uglejanju priprema GNS (tj. postaje mnogo bolji vodilac za tok elektrona; u poređenju sa samo Cu zamenom elektrode na Au/ugljenik Referentnu elektrodu). Zbog toga, on predstavlja idealnog kandidata za upotrebu u molekularnim senzorima koji mogu detektovati male količine supstanca.
Jonska snaga je merilo za količinu jona u rastvoru. Efekat bi mogao biti izbegnut dilucijskim testom u prethodnim istraživanjima, jer broj jona utiče na ponašanje eletroda Cu/CuSO4. Na primer, prisutnost previše jona u rastvoru može sprečiti tačno merenje potencijala elektroda. Zbog toga naučnici mogu dobiti netacne čitanja iz svojih istraživanja. Stoga, jonsku snagu rastvora moramo uzeti u obzir kada radimo sa elektrodom Cu/CuSO4 prilikom studiranja rastvora.
EN
